Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Savremeni zahtevi održivog ruralnog razvoja". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Državni Univerzitet u Novom Pazaru

Departman za Master studije – EKONOMIJA

Tema :

Savremeni zahtevi održivog ruralnog razvoja

Sadržaj :

1.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

2.Integrisanje ekoloških zahteva u ruralnu politiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

3. Promocija ruralnog razvoja kreiranjem regionalnog brenda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

4. Proizvodnja i upotreba novih vidova energije u ruralnim sredinama . . . . . . . . . 12

5.Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

6.Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

1. Uvod

U zavisnosti od metoda definisanja ruralne oblasti, oko 70-80% teritorije Srbije se može klasifikovati kao ruralno. U oblastima koje se klasifikuju kao ruralne, živi 43-55% celokupnog stanovništva Srbije. Ruralne oblasti u Srbiji se trenutno susreću sa brojnim problemima. Neke ruralne oblasti i neki sektori ruralne ekonomije se susreću sa problemima strukturnog prilagođavanja, dok se drugi suočavaju sa ograničenjima dinamike i raznolikosti.

Osnovni problemi i trendovi sa kojim se suočavaju skoro sve ruralne oblasti su migracije, slaba diverzifikacija ekonomskih aktivnosti, ekstenzivna poljoprivreda je dominantna ekonomska aktivnost, visoka stopa nezaposlenosti, nedostatak mogućnosti za zapošljavanje, slaba i nerazvijena infrastruktura, nizak BDP po glavi stanovnika u poređenju sa urbanim oblastima i nezagađena životna sredina koja se suočava sa potencijalnim pretnjama. Većina ovih

problema je posledica velikih međunarodnih promena koje su se desile u prethodnom periodu.

Trenutni okvir rada ruralne politike u Republici Srbiji vuče korene iz perioda nakon II svetskograta kada je primarna funkcija ruralnih oblasti bila proizvodnja poljoprivrednih proizvoda i hrane. U međuvremenu, ciljevi u proizvodnji hrane su se pomerili sa aspekta kvantiteta na aspekt kvaliteta (prvenstveno na bezbednost hrane). Značajno je povećano interesovanje i briga za zaštitu životne sredine. Agro-turizam se razvija. Ruralne oblasti su pogodne i za druge privredne delatnosti koje se ne zasnivaju isključivo na poljoprivrednom iskorišćavanju zemljišta. Stanje privrede i socijalne infrastrukture u mnogim ruralnim oblastima u Srbiji je loše. Mogućnosti za zapošljavanje i razvoj privatnog preduzetništva su ograničene. Siromaštvo je značajan i stalan problem. Postoji značajan broj različitih, novih, problema koji su se pojavili u poslednje vreme. Vlada ne može da zaustavi ove trendove, međutim novom politikom razvoja ruralnih oblasti može se značajno pomoći ruralnim oblastima da se prilagode novonastalim promenama.

Efikasnost politike ruralnog razvoja, međutim, u najvećoj meri zavisi od lokalne zajednice pa čak i individualnih inicijativa na lokalnom nivou (kreiranje prijava, analiza prijavnog formulara, odluke o finansiranju, implementacija projekata, privlačenje fondova, izveštavanje i kontrola...). Na kraju, politika ruralnog razvoja se zasniva na „lider“ principu.

1. Integrisanje ekoloških zahteva u ruralnu politiku

U gotovo svim razvijenim zemljama, u poslednjih nekoliko decenija, došlo je do degradiranja životne sredine, što je izmedju ostalog i posledica zagadjenja koja potiče iz ruralnih područja, pre svega, usled intezivne proizvodnje. Zbog toga se javila potreba da se očuvanje životne sredine ugradi u nove pravce agrarne i ruralne politike. U oblasti zagadjenja životne sredine se, kao osnovna, ističu tri problema. Prvi problem je vezan za povećanu koncentraciju ugljen-dioksida i ostalih gasova u atmosferi, usled kojih dolazi do povećanja temperature atmosfere i izazivanja tzv “ greenhouse effect-a „ . Drugi problem vezuje se za pojavu tzv. “kiselih kiša“ usled povećane koncentracije sumpor dioksida ili raznih azotnih oksida u atmosferi, izazvanih industrijskim procesima, masovnom upotebom automobila itd. Na kraju, treba pomenuti i smanjenje količine ozona u atmosferi i probijanje ozonskog omotača, usled povećanog nivoa azot-oksidai hloro-fluoro karbonata koji mogu značajno da ugroze čovečanstvo.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]